Питања која захтевају пажњу приликом полагања водоотпорне мембране

Хидроизолациона мембрана је данас најчешће коришћен хидроизолациони материјал. Генерално, постоји много метода за полагање хидроизолационих мембрана. Најчешће коришћене методе укључују метод празног полагања, метод пуног лепљења, метод лепљења траке и метод лепљења тачке. Међутим, ове методе имају своје предности и мане, а погодне су за различите облике кровова, па их је потребно планирати пре полагања.

Пре полагања хидроизолационе мембране потребно је да разумемо детаљну структуру конструкције хидроизолационе мембране. Чворови пројекта хидроизолације крова обично су многи и различити. Различити облици, конструкције и материјали, различити дизајни. Бројни чворови укључују: кровне вијенце, олуке, отворе за капљице воде, решеткасте спојеве, деформационе спојеве, цијеви које пролазе кроз водоотпорни слој, уграђене дијелове, приступне рупе, подне одводе и завршне поклопце водоотпорног слоја.

Уопштено говорећи, при одабиру методе полагања хидроизолационе мембране, приоритет треба дати методу тачкастог лепљења, методу празног полагања и методи тракастог лепљења. То је зато што на кров утиче деформација темеља, конструктивно оптерећење, изравнавајући слој и скупљање и деформација водонепропусног слоја. Ако су водоотпорни слој и основни слој у потпуности причвршћени, способност прилагођавања деформацији ће бити лоша, а водоотпорни слој ће често бити оштећен повлачењем пукотина.

Решење овог проблема је повећање издужења котура, смањење структурне деформације и промена процеса поплочавања, што је лакше и лакше урадити. Метода спајања тачке, метода празног полагања, метода везивања траке и други процеси чине водоотпорни слој и основни слој одвојеним што је више могуће, а водоотпорни слој има довољну дужину да учествује у напрезању, што има веома добар ефекат на решавању пуцања водонепропусног слоја.